Ljudi?...

Ljudi su cudestva, kojima se divimo samo onda, kada su u nevolji. Da, kada su na dnu i to, svoje dno dele nesebicno sa ostalima. Hrane se tudjim nevoljama., bukvalno izgaraju od brzine sa kojom donose "reci utehe i ohrabrenja", a u sustini lucidno odmazu jos vise. Studiozno ih posmatram sa osmehom na licu, svaki put kada mi kao ne ide u zivotu. I to samo tu, rasprostranjenu sortu koja poput ambrozije vrslja po zili kucavici moje licnosti. Ili se samo nadaju da je tako. U principu se nikada nisam trudio da ih upoznam po imenu i prezimenu, jer mi te formalnosti ne znace ni abera. Nisam se trudio ni da ih upoznam licno, jer nista u njihovim licnostima me ne asocira na onu, ljudsku stranu iste. Svi imamo svoje ponore, ponekad izadjemo iz okvira ukusnog, ali ova vrsta vodjena nagonima svog', odvajkada neukusnog i realnog zivota, uziva u virtualnim igricama, ne placajuci racun u vreme fajronta. Ja ih potpuno shvatam, jer u njihovoj percepciji fajronta se podrazumeva da racun uvek plate oni koji zive u realnom zivotu i koji svoje, eventualne komplekse lece na adekvatniji i humaniji nacin. Sa druge strane, njihovi su neizlecivi. Ja voleem da namcorisem, i onima, kojima sam dopustio da naslute, kako me poznaju, redovno serviram po jednu dozu tog' ludila na dan. To je i njima i meni kao neka opomena, da smo jos uvek ovde, jedni pored drugih i da imamo samo jednu sansu za odbranu, pre nego sto nas sijaset ostalih distancira zauvek. Sa druge strane, ja njihove hirove ispracam sa, tu i tamo, ponekom ruzom i u potonje vreme krizantemama. To mi je sugerisala jedna prodavacica u cvecari na Bajloniju skoro. Kaze, krizanteme neutralisu stres kod dama. Pitam je, a sta neutralise stres kod nas, ogavnih muskaraca?. Samo napad na vas, uzviseni ego, replicirala mi je samouvereno, kao kada izvucemo papiric sa pitanjem materije koju smo nastrebali za medalju. Pametnom dosta!.

P.S  I dalje, sve mi dobro ide, osim ljubavi., ali ja to namerno!.