NAVALI NARODE !!!

Petak. Rano jutro 6:45h. Svoj duh ostavljam u krevetu da još spava. Telo dižem. Valja ići na pijac. Odavno sam počela da se pridržavam one stare:“ Budala pamti, pametan zapisuje“. Šargarepa, crni luk, rotkvice… Za ručak ću spremiti slatki kupus na junetini. Mljac.. Da, kupiti kupus, junetinu.. Navlačim trenerku, duks, patike, uzimam bajs i pravac pijac.

Gužva. Ogromna gužva. Tezge se od ljudi ne vide. Biće da se danas deli nešto džaba- pomislih. Uspem nekako da se proguram. Samo dva prodavca. Gledam. Ne verujem. Trljam oči. Da se nisam zbunila pa jutros umesto tela probudila duh svoj?? Ne, ipak ne sanjam.
Za jednom tezgom prepunoj nekog šarenila, blještavila stoji prodavac a oko njega masa ljudi. Preko puta njega stoji drugi prodavac. Onaj prvi dere se na sav glas:
-Navali narode !! Ajmo priđite, još malo pa nestalo !! Ima svih boja, po želji ću i u ukrasni papir da upakujem.
-O dobro jutro komšija, kako smo danas ?
-Evo nije loše, pamtim i lepše utorke..
-Samo ti komšo izaberi koje će boje biti, i bog da te vidi !
Molim vas, dajte meni ovu belu, tj. tri bele i jednu žutu- reče jedna gospođa.
-Odmah lepotice. Odličan izbor.

Gledam šta se dešava. I dalje ne vidim šta on to prodaje. Jedino što vidim jesu boje laskavca koji na svoj način uspeva da manpuliše masom koja mu puni novčanik. Prodavac preko puta priča tiho. Prodaje ruže. Baš čudno. Sve su iste. I po obliku i po boji. I miris im je isti. Oni koji odu sa ružama uzmu samo po jednu. Skromnog li čoveka, proda svakom po jednu -pomislih.
-Smem li da uzmem jednu ?
-Samo izvoli.
Pružim ruku, izaberem jednu. Divno miriše.. Auuuć !! Ubola sam se na trn. Pođe malo krv na prstu. Ništa strašno. Za ovako lepu ružu vredi pretrpeti i mali bol. Ako se to uopšte može nazvati bol.
-Koliko košta? Ja bih da kupim ovu.
-Drago dete, ne prodajem ih. Poklanjam ih. Ali mnogi čim se ubodu na trn, počnu vikati i psovati: „što bar trnje nisi isekao!!?“ Em im poklanjam, em nezahvalnici zanovetaju.

Kao u nekom čudnom snu, potpuno zbunjena, bacim pogled na masu ljudi ispred prve tezge. Bilo je među njima ljudi raznih profila: učitelja, pravnika, doktora, sveštenika, političara, zemljoradnika, adolescenata…

Na samom izlasku iz mase, zaustavim jednu ženu. Fino izgleda. Spoljašnji izgled ukazuje na to da puno vremena provodi ispred ogledala.
-Izvinite, šta ste to kupili i kojih sve boja?
-Ah.. kupila sam ih raznih boja. Počevši od bele. Ona deluje onako pitomo..bezazleno… Kupila sam i ružičastu, plavu ,žutu..Laž.
-Laž?!! Ko je lud da prodaje laž? I za ime boga, zar je ovoliko sveta poludelo da za istu, troši tolike novce…. Ja u šoku.
-A recite mi, onaj prodavac preko puta..Zar nije logično da kao dama priuštite sebi ružu? Zašto nisi uzela jednu..čovek je velikodušan..poklanja ih..
-Pa ti si stvarno poludela. Znaš li ti uopšte kakva je to ruža? Ta ruža predstavlja Istinu. Pa nisam blesava da je uzmem. Em je puna trnja, em besplatna. Nema cenu. A sve što je vredno ima svoju cenu. Zato sam odabrala Laž svih boja.
-Ahaa..hvala vam najlepše. Prijatan dan !
-I tebi takođe.

Gledam moju ružu i divim joj se. Divno miriše.. Jedva čekam da stignem kući i stavim je u vazu. Ne brinem što će jednog dana uvenuti. Čak i kao takva.. Istina ostaje Istina.

..Navali narode, još malo pa nestalo !!!!!