Ašikovanje :)

Mnogo je razloga zbog kojih možeš da osetiš samoću. Najgora od svih varijanti je, kada si okružen ljudima a osećaš se usamljeno. Jer usamljenost ne predstavlja samo fizičku samoću, već i nedostatak kvalitetnog sagovornika za teme koje te interesuju a za koje tvoja okolina nije raspoložena. Ili ih ne zanimaju. Pretpostavljam da su se ljudi od usamljenosti, pre interneta „lečili“ alkoholom, drogama, knjigom, šopingom, hobijima... Sada to možeš da rešiš tako što ćeš da odeš na neki chat, jednom, drugi put, treći, da započneš priču i ostvaruješ neki kontakt sa ljudima, preko neta. Tu jednostavno, zaštićen anonimnošću možeš da pričaš sa ljudima sa kojima ako ne želiš, ne moraš nikada da se sretneš. O raznim temama. Možeš čak i da lažucakaš, preuvličavaš ili pak da se predstavljaš da živiš u nekom sasvim drugačijem okruženju od onog koje je stvarno. Možeš, ako te to... zadovljava. Možeš i da budeš površan u tim ćaskanjima, bez razgovora o ličnim temama. Možeš i da budeš iskren i da izvrćeš dušu svakome sa kim ramemeniš više od 10-tak rečenica. Zahvaljujući velikoj ponudi usamljenih duša, najverovatnije da ćeš sresti određen broj ljudi koji u velikoj meri zadovoljavaju tvoje potrebe i projekcije a verovatno i ti njihove. Nakon nekog vremena sa pojedima osećaš neku vrstu bliskosti pa čak i povezanosti. Sa nekima ostvaruješ kontakt u realnom svetu a neki ti ostaju tamo gde će zauvek ostati onakvi kakvim ih ti zamišljaš a ne onakvim kakvi zaista jesu. Iz te bliskosti se rađaju osećanja prijateljstva, ljubavi... Uvertira za ono što se zove virtuelni život, koji jednako donosi osećanja sreće, zaljubljenosti, zadovljstva, ljubomore, patnje i mržnje kao da se to dešava u stvarnom svetu. Za razliku od realnog sveta, u virtuelnom se te veze lako započinju ali i lako prekidaju. U početku stvaraju pozitivni osećaj ispunjenosti i zadovoljstva a kraj im je obično ružan i neprijatan.

Mislim da su te veze koje ostanu da žive na netu osuđene na nepoverenje, sumnje, paranoje, strahove i rezervisanost. Baš zbog toga što ih je lako započeti i što je ponuda ogromna. Ako si došao zbog samoće, nećeš je se rešiti čak i ako imaš desetine online prijatelja. Uvek ostaje ona doza nepoverenja zbog činjenice da osoba sa druge strane uvek može da promeni identitet ili da nestane... Sve dok ih ne uvedeš u svoj realni život.

Mene lično su uvek fascinirale osobe koje su u stvanju da se zaljube i da vole najstrašnije nekoga koga „poznaju“ isključivo preko neta. Upoznavanje koje se svodi na razmenu slova, slika, pa i videa... Uz to i sve ono što ide uz „vezu“... posesivnost, ljubomora, paranoja, svađe i... jes da mi je to najveća ogavština al’ da pomenem i online sex.