….I SHTA DA SE PRICHA

Ne wolim swadbe, to znate…Ali owakwe da… Ako se ikad budem zhenio moja tje biti bash owakwa… Bez ushtogljenih likowa u braon odelima, bez putznjawe iz watrenog I hladnog oruzhja, lupanja tanjira I sitnog inwentara I bez swadbarskih narodnjaka… Pristojno skroz…Pa zar sam mogao bilo shta drugo I ochekiwati kad se zheni moj drug B…

Na swadbama kao po difoultu swi se trse da neshto snime mladu, mladozhenju, mladenachku tortu, kumu, ili pedera pewacha koji za diwno chudo pewa Azru, da bi se I Dzoni Shtulitj postideo… Ja ne… Za mene su tu bila dwa tzrna oka koja kao switzi sijaju u mraku restorana…

J je B sestra I to tje za mene zauwek I ostati… B mladja sestra (da se zna)… Ja tju zauwek biti B dobar drugar… I nishta wishe… I nema tog exita, koji tje to promeniti (2008-e), kao ni bir festa, a drug B mozhe se zheniti josh 1000 puta, mi tjemo biti to shto jesmo…Jednom rechju nishta… Ne, nikad nismo bili zajedno, samo se nekad malo gledali, kad nas drugi nisu gledali…

Izashao sam napolje da sprzhim duwan (nawika sa posla a I iz kutje) onako na swezhem wazduhu I da poshaljem poruku,  dok je bend swirao “Odlazak u grad” od Azre… Minut pre toga dirnula me je rechenitza mog druga B, kad je prozwao nas 5-6 onako po imenu, zajedno sa swojom zhenom I sestrom I rekao “ja nemam nishta do njih I roditelja, ja sam jako bogat chowek” (tako da onaj Apolonow poster ne pije wodu da se nowtzem mozhe kupiti swe)… Izashao sam jer je suza wetj krenula da se kotrlja u oku, pretetji da izazowe lawinu…

Batzam na pola ispushenu tzigaretu I wratjam telefon u dzep kad iza ledja zachuh jedno “tjao” od kojeg mi prijatni zhmartzi krenushe niz kichmu…

“E tjao J, ja izash`o malo da iskuliram, wrutje je unutra”

“Pff I ja, izashla malo, eto… Zapali I meni jednu, znash ja ne pushim inache, samo kad…”

“Samo kad zhenish brata? Samo kad si samnom sama u mraku? Samo kad si nerwozna? Kad?”

“Malo sam nerwozna, znash nije swejedno dobiti snajku, iako je J diwna dewojka…”

“Pa nishta I ti tjesh se udati I kosmichka rawnotezha tje biti uspostawljena…J doshla u kutju, J tje da ode”

“Znam, mada me swe to pomalo plashi… Bash je oblachno, mogli smo brojati zwezde da nije, to me uwek smiruje…”

“Mogli smo ali od toga iskachu bradawitze… Nije moja izmishljotina, prochit`o sam (na nekom Luisowom kwizu)…Utwrdili struchnjatzi… Ne znam kako, al ima neke weze sa mesetzom, zwezdama, plimom I osekom, shta znam…Chowechije telo je ionako 70% woda”

“Haha o5 neka twoja fora, koju ne kapiram…Jesi to mozhda chuo od neke babe na pijatzi? Tako mi zwuchi kao neko sujewerje”

U tom trenutku se otworishe wrata I DZ saw zajapuren izadje napolje…

“E brate nemoj da zapalish, ostala mi jakna kod tebe u kolima”

“Netju brate da palim sad sam ugasio, samo J prawim drushtwo, malo wan owe gungule”

Shwatiwshi da je prekinuo magiju trenutka, DZ se brzhe bolje wrati unutra, ali se wrata ne zatworishe wetj se na njima pojawi niko drugi nego D… Pokushawajutji da swakog odwali od alkohola D je uspeo samo da ubije sebe, ali je to drzh`o onako shmekerski… Malo je zaplit`o jezikom al samo kad pricha, pesma je prosto klizila iz njegowog grla: “Morem plowiiiiii jedna mala barkaaaaaa I u bartzi kralja Petra majkaaaaa”

“Zamisli ljubi `e bra` netje onaj peder pewach da mi pewa…Kazhe natziolanichka, natzinalistichkoa, natzi bre… Nije u redu zbog mladinih (deo mladine rodbine je iz inostranstwa)… Ma ti dodjoshi, to swe pederi bre us`a ih jebem, to swe doshlo na gej paradu juche, pa zaglawili na swadbu…Pu breeeeJ… E tjao J”

“Ae idemo unutra da ja naruchim jednu pesmitzu, da wish kako tje da pewaju”

Prilazim muzitzi I wadim `iljadarku: “Od Tome, O gde si Jelena I nemoj da mi zakinesh neku strofu sluchajno”…

“Ali sad ne idu narodnjatzi to je tek sledetji blok”

“Slushaj mali, widish onu dwojitzu shto se ljube k`o pijani Rusi (pokazujem na D I M, koji uprawo nazdrawljaju), nemoj da ti poshaljem njih da ti naruche pesmu… Ne da tjesh da pewash Jelenu, wetj I Morem plowi jedna mala barka, a ne bi me chudilo da onaj krupniji (M) naruchi I Sa Manjache krenuli su wutzi… I to za dzabitze, kod njih nema da dobijesh tzrwendatja… Nego budi pametan pa u dzepitj stawi Djoleta Wajferta I neka setna melodija zaplowi kroz hladnu oktobarsku notj”

Uz prwe taktowe poznate pesme, J se stworila kraj mene… Opa I wecheras dame biraju… I to o5 biraju barabe I wutzibatine… A owa mala bira bash mene za ples…

Samo su moje ulitze puste… Mozh da zamislish kako…

Bljestava svetlost mokrih trotoara… Mokrih? Od suza…Ne suwishe je klishe.. A mozhda I ona woli da pleshe na kishi (kao moja machka)…

A mene proganja jedna chudna zhena …Ili proganjam ja nju, nema weze…Proganjamo se.. I to je jedino bitno…

Jedna Jelena koje wishe nema… Ima je…Tu je… Meni na dohwat ruke…Iako izmedju nas stoji zid… Zid shirok 10 godina… Zid koji ja kao ni ona nikada netjemo motji da prekorachimo… I zauwek tjemo ostati “kao dwe sene na izgubljenom putu”…

Priwio sam je uz sebe kao wiolonchelo, I dodir njenih malih grudi na mojim I moja ruka u dubokom ofasajdu koja se poigrawa sa mashnom na njenim ledjima ne izaziwaju u meni napaljenog muzhjaka… Walda je to tako kad nekoga wolish… Ljubaw anulira efekat zwani “animal instinct”… Jebem li ga Darwin je umro a nije objasnio…

Krenuo sam kutji medju prwima… Wadio sam se na dalek put, grip, rano ustajanje I okrashaj u sudu u ranim jutarnjim chasowima…Njen komentar je bio “idesh a samo smo jednom plesali”… Dowoljno je mala…Swe preko toga bi prewazishlo dobar  ukus… Dowoljno je…

Negde na putu ispred Obrenowtza kurawa krajputashitza mi namestila barikadu, skoro polugola stojetji na sred puta sa podignutim prstom… Jbga izwini matora, al wecheras se netjesh zakititi mojim skalpom…Ne mogu, pukle me emotzije… Razumem ja to “prazno u pitzi I prazno u torbitzi”, kao I to da tjesh werowatno fasowati batine ako makrou do ponotji ne fakturishesh barem 5 potroshenih kondoma, ali wecheras ja nisam mushterija za tebe…

“Tuuuuuuuu tuuuuuuuu”

“Pederuuuuuuuuuuuuu”

“Kurwoooooooooooo”

P.S. Poshto nemam inspiratziju za blog, a izgubio sam u jambu od Alternatiwne I moram da napishem, ewo jedan stari iz kategorije “nisu za Zoki”, na kojima Dzipsule insistira… Seheline zawese nisam imao gde da zadenem ali tju da kazhem da su u kafani bile slichne