Nepresusan ja!...

Ovo nije klasican blog. Kada bolje razmislim, sto mi se retko desava, ovo uopste i nije blog. Moje misli stenice, koje me svakodnevno izludjuju smislom svoga besmisla. Posete me dok' plivam, setam parkom, vozim se autobusom, pricam gostu o najboljem restoranu u gradu, nasmejavam Namiguse i jos, sto sta. Ovo su neke od njih, koje sam preneo na hartiju od tamo, neke 2001-e. Da, ovo je zivot!.

Nasa deca, ti prelepi klinci, zasluzuju ljude u nama, kako bi sutra neka, druga deca, neki drugi derani & namiguse, videli i imali ljude u njima samima. Da nema tih klinaca ne bi znali kako izgledaju Andjeli i nikada ne bi osetili takvu ljubav i radost. Oni su samo trenutno pali na kolena, na nama je da ih podignemo i da hodaju trajno.,neko osmehom, neko ponekom basnom,neko secerlemom, neko zagrljajem, neko donacijom, ali svi ponajvise onim ljudima u nama!
(Onkolosko odelenje decije bolnice u Beogradu)

Ne voleem Winter Sunrise!.,prosara me svojim staklenastim polenom, poput uvredjene Namiguse, kojoj, niti na oci, niti joj uzvratiti naizgled nevino iz prikrajka. U tom agregatnom stanju, misli me nose do Saravanjinog Sokaka, tamo-neke 1993,Decembra, bas kao ovog',kada sam voleo apsolutno sve. A da li je apsolutno sve, volelo mene?..,nemam vremena sada, o tome cu razmisljati u prepunom Underground-u,dok mi ucifrane London Bridge Dame, budu poturale najaktuelnije Bestsellere,gledajuci sa nevericom moju teget svesku, hemijsku olovku tamo, neke Jankovacke zadruge i pogled koga, u tim trenutcima, apsolutno ne zanimaju! Samo znam da, Sve Bih Opet...
(Central Line - Underground)

Luckasto namrgodjena, uvek spremna za raspravu., bila je i Vuka i Dunav, i Olijander i Ruzmarin, ali uvek., samo prelep osmeh. A onda su dosli, ti bezobzirni ljudi, koji sve uvek pokvare, i vise je nisam video., barem ne, pored Vuke. Zato me Dunav nije izdao, mada tece drugim uvalama.Tako je i sa nas dvoje,ostali smo isti, dve uvale, koje nikada nece postati jedan tok. Jednostavno, ne umemo drugacije. (Dunav, Vukovar)

Na ovome svetu je vec sve okracalo i iznoseno, taman toliko, da covek ne pozeli biti obucen u tvom! Pozdrav normalni! (FB status)

1977-78, sjajna generacija, samo steta sto nismo uspeli da se ostvarimo u Marsalovo vreme, pa sada tudje njive besmisla,onako inatski, nama svojstveno, obradjujemo svojim smislom.Nadam se da ovo "sada", nece prerasti u ono,"od vajkada"!. (Srpsko Narodno Pozoriste, NS)

Samo od nje nikada nisam odustajao, trazio je u drugima, kako to, nespretno ocajni imaju obicaj. Da, dovoljno je bilo ono uvijeno malo.,dovoljno je bilo sto mi je indiskretno rekla da nisam za nju. Dolazi zima koju sve vise volim. Ne zbog nakindjurenih sokaka i uspavanog Dunava. Ta belina nam je jedina sansa za ruku u ruci, ma sta to znacilo!. (Pariz, 2012)

Zanavek luckast i pust, a opet tako zadrto svestan, sustine svoga bica... (Kragujevac)

Bojazan traje, taman onoliko, koliko coveku treba da bude siguran! Tada ludost postaje nemerljiva!. (Westminster University)

Srecan vam svaki, naredni dan & i ne polazite prevelike nade u Novu Godinu, nego u sebe!.
(31/12/2012, L)

Ja ne zelim da ti uzmem srce.,ja ocajnicki zelim da ti ga vratim!. (Norway)


Vracam se juce kuci i tako se u putu prisetim...Kada zaroalm te misli, obicno bude kasno :o)
Sve ove godine, tanane i lude
Procerdah za taj, jedan susret sa njenim osmehom.,
Budalesao Marsalovim Sokakom, posle koje kude
sa par davno napisanih reci stenica i na njima posvetom.
Za nju... (Greenwvch)


Come, while love lives in me!.  (Moja, vecita misao!)