LeS(D)i se wratja kutji

Werujem da was (ne)interesuje gde sam bio I shta sam radio za owo wreme u ilegali u Mozambiku, dok me nije bilo na Zokiju, ali obetjao sam Dzipsuletu da tju da se wratim sa blogom pa da ispunim obetjanje…Pri tom sam josh I opkladu izgubio, tako da moram da napishem blog…. Zapretila mi je da tje u suprotnom ugasiti swoj nalog I otitji sa onim tipowima shto izwode wratolomije na motorima ili na kontzert Ramshtajna (shto mu izadje na isto)…Poshto alternatiwa (nema weze sa owom nashom “Alternatiwom” zokijewkom) na wrld wajLd webu za Zoki ne postoji, ja sam eto pokushao da se sa jache droge skinem slabijom (mafijom) kao I swi owisnitzi… Kao shto widite nije mi uspelo, wratio sam se… A wratila se I Netzi, shto mi je posebno drago…

Pre nego shto sam krenuo u BG, a znajutji da tje na druzhenju biti Weweritza, pade mi na pamet suluda ideja… Idealan poklon za nju (osim mene) mogao bi biti jedino orah (put do srtza I wodi preko stomaka)… K`o za inat nigde u kutji nema oraha… Po garazhi? Jock… Komshinitza Ljilja mi daje punu kesu samlewenih da zagrabim koliko mi treba, werowatno misletji da kewi  treba za tortu… A meni treba orah u ljustzi… Pa josh sa mashnitzom…

“Tjao Snezho imash mozhda jedan orah”? pitam swoju najbolju drugaritzu, polako gubetji nadu da iko u prechniku od kilometer ima oraha u kutji…

“Missim da imam jedan, chek da pogledam…Ewo imam dwa…Jel to neka nowa fora za petzanje? Zowesh na ribu wecheras a?”

“Jes za petzanje, lowim jednu Weweritzu na njih”

Snezha se ugushi od smeha ne sumnjajutji uopshte da sam ozbiljan k`o powishen pritisak na gerijatriji I da se uopshte ne shalim….

Ispred hale Pinki u Zemunu duwa k`o srednjoshkolatz na ekskurziji I ne znam shto smo bash tu izabrali da se nadjemo ja Admin I Dzipsule… U stwari znam… Ja sam izabrao to mesto da malo ewotziram uspomene na studentske dane, a I da ne zalutam (da se ne lazhemo)… Posle kratkog upoznawanja sa znamenitim objektima grada Zemuna (Dzipsulina osnowna I srednja shkola, moj fakultet I “kafitj gde sam upoznala Woju&rdquo spustili smo se do keja da sachekamo ostatak ekipe…

Imao sam na umu da se swima predstawim drugim nickom, ali kako su se swi pojawili od jednom nisam imao izbora, wetj owim jedinim swojim koji imam (tri praseta I magare)…

“A ti si ta mala krznena loptitza, koja se odaziwa na ime Weweritza, najwerniji chitaotz mojih blogowanja, izwini nisam te prepoznao tako bez oraha…Ewo ti jedan da te nikad wishe ne pomesham u gomili slichnih”… Iskriwila se od smeha….

Malo smo tjaskali, malo tzirkali, dok je Netzi pokaziwala swoje umetje prawljenja origamija… Ruzhu od papira je poklonila Weweritzi I meni pomalo bi kriwo shto nije meni…Shtash kad sam sujetan…  Pade mi na pamet moj komsha… Nadam se da je sretjan u tom dalekom Dubaiju, sa swojom dragom zhenitzom, kad wetj nije owde sa nama I owom diwotitzom od dewojke… Zadubljen tako u swoje misli neswesno sam gurao sto ispred sebe do granitze Inninih plutjnih kapatziteta koja je sedela preko puta, ili je Sneki gurala swoj sto grudima (objashnjawajutji printzip punjenja baterije na telefonu I prazhnjenja kredita), uglawnom posle pola sata sedenja stolowi su izgledali kao da ih je pijani konobar na heroinu kojem se zhuri u WC postawio u kafani… Kao I swaki dzentlmen preuzeo sam odgowornost na sebe… Iz price sam saznao da sam jedina osoba na Zokiju koja je uspela da Saxy pobedi u jambu (wan turnira) I to mi je malo laskalo, kao I to da Jaza ima istu braditzu kao I ja iz razloga koje ne bih nawodio owde, shto mi nimalo nije laskalo I pochupatju mu je kad tad… Ili tju “njoj” pochupati kosu, uglawnom dlake tje da prshte na swe strane…

Sneki je predlozhila da posle wishechasownog sedenja u kafani, odemo negde na narodnjake… “Ja sam slushala owo washe (normalna muzika) preko dwa sata I nisam se bunila, sad je red da I wi slushate malo moju muziku”

Imali smo sretje da u kafani pored nije imalo mesta, jer u powratku smo wideli dwoja kola politzije I to ne saobratjajnih jajara, wetj ozbiljne politzije parkiranih ispred te kafane (garant bilo neko sranje), tako da produzhismo dalje do nekog splawa…

A na splawu… Normalna muzika jbte… Narodnjatzi jesu, al swe pesme lepe… Meni je malo bilo wrutje, ali bio me blam da skinem koshulju I u majitzi Iron Maiden Live after death djuskam uz “te ochiiiiii ochi jedne zheneeeeeeee”…

Weweritza mi odrzhala kratko predawanje kako se shoknula kad je widela moj ugashen profil na Zokiju, I kako su je one “prazne” zwezditze rastuzhile I da to shta god da mi se desilo da se nada da me je proshlo I da se wishe netje nikad wratiti…

“Prolazi polako Wetzo…Ewo owa pesma shto sad ide… Obetjao sam jednoj zheni da je nikad netju slushati trezan I do skoro sam odrzhawao to obetjanje uredno, ali  wecheras…Wecheras ne… Ne toliko iz razloga shto me proshla zhal za njom, wetj shto ima pandura koji sachekuju na swakoj raskrnitzi sa melodikom spreminih da im zaswirash za swe pare (a kad smo kod zwezditza wetj stawe ti ih u wozachku dozwolu), a meni daleko domu putowati”…

“Zamisli ja nikad nisam duwala”

“Pa jel hotjesh da smotam jedan dzoint”?

“Haha budalo ne to, ja se radim samo orasima, wetji nikad nisam duwala u onu njihowu aparaturu, a I da jesam ne pijem kad wozim, a bash bih wolela da dunem, da widim kako je”

Pri powratku kutji saobratjajna patrola na izlazu sa keja joj ispuni I tu zhelju…