Kud plovi ovaj brod?

Prvog februara napunio sam trideset godina.Iako mlad,cinjenica da sam usao u cetvrtu deceniju pomalo me cini starim.A tome svedoce i sede u kosi.Svakim danom jedna vise.Cesto me zena zatekne sa zamisljenim pogledom.Pita me sta mi je.Odmahujem rukom u fazonu nista bitno.Secanja vracam u prosle dane i pitam se jesam li sta propustio u detinjstvu.Gledam danasnje klince i plasim se za njihovu buducnost.U vreme kad sam bio dete,svi su imali bicikl.Rano ujutro bi izasli ispred zgrade i trkali se ko ce pre stici do cilja.Danas retko koga mozes da vidis da vozi bicikl.Uglavnom se voze taksijem ili gradskim prevozom.Nekad je svako dete imalo loptu.Mi,decaci igrali smo fudbal a devojcice su preskakale lastis.Prosle su te godine,sad su uglavnom svi na facebooku i igraju igrice.Mrzi ih i da odu do prodavnice.Muzika koju smo slusali je neprevazidjena.Neko je slusao rock,neko narodnu ali je to bila daleko kvalitetnija muzika od danasnje.Sada deca slusaju stranu muziku a vecina njih ni rec pesme ne zna.Kazu,u trendu je.Izlasci im se svode na diskoteke,napiju se pa ako uspeju nasto da smuvaju,uspeli su.Ali uglavnom pijani.Pre neki dan sam zvao drugara da gledamo uzivo utakmicu.Nije hteo.Kaze,ne voli on to.Zao mi je.Pozelim nekad da se nadjem sa drustvom,da neko donese gitaru,da svira Crnog leptira i dobre stare hitove,ali niko nema vremena.E zato se plasim za buducnost ove dece.Detinjstvo ce im proci a da ne znaju da uzivaju.Kud plovi ovaj brod?U kakvom vremenu nam to deca rastu?