Zokiland Blog

Autor: Maritza, 15 January 2013

  Već neko vreme odlažem pisanje ovog posta. Dva su razloga...prvo, zato što je tužan...drugo, zato što je tužan a ja iz nekih gotovo magijski neracionalnih strahova izbegavam da "navučem malera"...dođe mu to gotovo kao ono "kad vidiš crnu mačku, napravi tri koraga unatrag i...". Znam, znam, gluposti u koje ne verujem. Ali tugu poznajem...i verujem joj. Pisanje ovog posta odlažem od onog divnog sunčanog jutra, dva dana pred Božić, kad je uginuo Grba. Sve počinje sredinom decembra kad su bili oni baš baš ledeni dani. Neka kuja skitnica se okucila tu negde oko naše zgrade. Ili sve počinje od mene koja sam nekako oduvek mnogo volela životinje...naročito pse...mene koja sam oduvek bila sanjar, a u nekom momentu poželela da promenim svet...da pomognem, zaštitim... Inače ja jako dugo maštam o tome kako imam psa...znam mu i ime (do sad smo promenili već tri varijante), karakter, narav...Ma, sve. I imam čvrsto obećanje da ću imati psa i ja zaista svim srcem u to verujem. Kada je kuja okucila šest kerića na užasnoj hladnoći, to je neko vreme, hmmm...pa vešto skrivano od mene. Kad sam ih otkrila već su progledali. Bili su smešteni u jednu kutiju, pokrivenu nekom starom kišnom kabanicom. I stalno su ležali jedno po drugom, peli se jedni drugima po glavi i tako se valjda grejali...i igrali. Naravno da se Jole plašio da će ta vesela, štrokava grupica da završi kod nas, naravno da sam ja velika devojčica koja zna da to nije moguće, naravno da sam ih zavolela na prvi pogled, naravno... Složili smo se da ćemo ih redovno hraniti i obilaziti. Mleko je bilo tu za njih non-stop. Napravili smo im bolju i sigurniju kućicu. Uskoro su se pojavili "klinci iz kraja", koji su postali njihovi verni drugari. Redovno su ih obilazili, mazili, davali im imena, davali im krišom uzetu hranu iz kuće, svojatali ih. Podsetili su me na nešto što sam gotovo zaboravila suočavajući se sa svakodnevnicom, sa ljudskim pričama i problemima. Podsetili su me na iskru Božanskog koja nam je data, na tu bazičnu/ primarnu/ primalnu dobronamernost, nežnost i dobrotu koju nosimo. Koju često zaboravljamo, koje se odričemo, koju zatrpavamo ovozemaljskim...ali koja je večito sa nama i u nama, u to duboko verujem. Prvo su nestala dva psa. Ponadali smo se i još uvek se nadamo da ih je neko uzeo, jer su bili najslađi i najnapredniji. Druga dva su nekoliko dana skitala, ali se nekako vratila u leglo. Dva su bila u startu najmršavija, jednog smo prozvali Kenny, jer smo sumnjali da će "izgurati", a drugog Grba. Slabo su jeli, nisu umeli da se izguraju oko čančeta sa hranom. Onda se Kenny povratio, "razjeo", raskrupnjao. A onda sam tog predprazničkog jutra krenula da šetnem i našla Grbu. Glupavo je sada da patetišem. Da, ja svakodnevno radim sa maltretiranom, zanemarenom, nevoljenom decom, sa maltretiranim ženama i nesrećnim ljudima. Oguglala? Nisam. I ne želim ikada! I nije mi zbog toga manje značajna činjenica da je Grba uginuo. Konsultovala sam dragu poznanicu veterinarku koja mi je pružila emotivnu i stručnu podršku. Ako su gliste, da im damo lekove, ako je štenićak...pa, onda je kasno za pomoć, tj.previše su mali za pomoć (prerano/prekasno...sve u svemu-nemoguće). Dali smo im tabletice. I čekali...i čekamo...danas je ostao samo jedan-Kenny...sam, u sad već prevelikoj kućici. Da ne budem pogrešno shvaćena, ja ZNAM da je nemoguće promeniti svet, spasiti sve nesrećne, ugrožene, obespravljene. Ja ZNAM da je do svakog pojedinca da da svoj doprinos, da dobije svoj mali rat. Ali nekako ipak osećam da nešto u ovom i ovakvom sistemu nije na mestu, da smo negde omašili, nešto propustili. Da smo okrunili i izgubili neku mrvicu onog sjajnog, Božanskog, sveprisutnog. I ovaj post posvećujem "klincima iz kraja", jer su oni zapravo suština...moji mali heroji...podsetnik na ono što nosimo u grudima. I svim onim ljudima koji vide, koji misle, koji znaju i osećaju!     P.S. Post je objavljen na mom autorskom blogu, u potpunosti je mojom rukom pisan i mojim aparatom slikan. Veterinarka je, naravno, naša Seh!
Komentar od Sehel, 15 January 2013

Jako lep blog Maritze, i bas mi je drago da si ga stavila ovde.

I sada cu i ja da ti ponovim ovde ono sto sam ti vec rekla; nekoliko stvari mozes da ucinis kada naidjes na ulicne shtence, ili smesta da ih uzmes i usvojis, sto je losa varijanta jer ces na kraju imati neznani broj kuca. Druga varijanta je da ih smesta uzmes, okupas, doteras i razdelis prijateljima... ali i to ima svojiih slabih strana, pasa uvek ima vise nego prijatelja. Koliko sam te razumela, kod vas nema azila za napustene pse pa mi onda ostaje samo jos jedan savet, ma koliko zvucalo grubo i nemilosrdno - ne vezuj se, ignorisi, pravi se da ih ne primecujes jer jednom kada pomazis i nahranis stene... gotova si draga, vec ti se uvlaci u srce i ako nemas uslova, spermi se na suze. Malo ulicnih stenaca prezivi prva tri meseca... nazalost.

Komentar od Maritza, 15 January 2013
jbg, ne mogu da se okrenem...šta ću
Komentar od Sehel, 15 January 2013
Pa znam da nije lako, ali mozes nauciti da se okrenes. Previse su medeni, a ja znam sta ih ceka na ulici. Znaci, kada se kerusha osteni u kucnim uslovima, stenci su zasticeni jer im je majka vakcinisana i prenosi im kroz mleko deo antitela te su otporniji, za razliku od ulicnih kuja. I kod kucnih pasa se preporucuje karantin do prve vakcine koja je izmedju cetvrte i seste nedelje. E, necu mnogo o tome da pisem , ovecala sam gipsuletu seriju za magazin o ljubimcima, samo sam ubitacno lenja.
Komentar od Maritza, 15 January 2013
znaaaam...ali vidi tvog lubeničara...baš je meeed medeni A da si okrenula glavu...ne bi ga bilo Nemoj da nas Gipsule sve pokoka!
Komentar od Sehel, 15 January 2013
Lubenicar je bio sam, nije imao majku pored sebe, da jeste, verovatno bih ga ostavila da se ona brine za njega.
Komentar od Maritza, 15 January 2013
ovi imaju neku ludu majku koja ne brine o njima...a možda im i nije majka...ne hrani ih, ne greje ih...svrati jednom u 5 dana
Komentar od Maritza, 15 January 2013
Sehic, hajd stavi opet sliku tvog lubeničara, moooolim te. baš je baš baš
Komentar od Sehel, 15 January 2013
Ma Maritze, kerushe su dobre majke, samo ona mora d ase brine o sebi... ne zaboravi da njoj treba sada vise hrane, a nema ko da joj postavi.
Komentar od quietly, 15 January 2013

I vidim, i mislim .. i osećam kao ti {#sadsmile} .

Komentar od Maritza, 15 January 2013
Hvala! Dobro je da nas ima
Komentar od tri_praseta, 15 January 2013

jako lepo napisano koleginitze iako je pricha tugaljiwa....nadam se da tje sledetja tema bloga biti neka weselija, jer ti bash lepo baratash rechima... neshto kao "jowitza mi poklonio kutzu"

Komentar od Maritza, 15 January 2013
hahaha, nadam se da će negde u maju da osvane post sa tim nazivom Ako se to ne desi, darovaću ga ja Jovici pa kud puklo Hvala na pohvali
Komentar od tri_praseta, 15 January 2013
onda pishi blog "jowitza mi podario sebe" missim da tje biti josh zanimljiwiji....ma zanimljiwiji od swih do sad napisanih
Komentar od Maritza, 15 January 2013
eeeee, Jovicu vam ne dam u javnost! Mislim priču o njemu
Komentar od queequeg, 15 January 2013
Ocemo Jovicu ocemo Jovicu ocemo Jovicu....
Komentar od Maritza, 15 January 2013
Niššššš od toga Piping Tomovi ni jedni
Komentar od queequeg, 15 January 2013

Tako je kako je ...ja u dvoristu imam jednog tako udomljenog ...ali u danasnje vreme kakvo je nikakvo na zalost to je teret.

Komentar od Maritza, 15 January 2013
ja da imam dvorište...ciganska pseća čerga bi to bila
Komentar od queequeg, 15 January 2013
mda....i onda shvatis nemogucu misiju....
Komentar od Maritza, 15 January 2013
znam znam...al šta ću kad ni jednog nemam
Komentar od queequeg, 15 January 2013
Prvo sedi i pisi...za pa onda protiv ...dobro razmisli isto ko sti si za Jovicu pisala
Komentar od Maritza, 15 January 2013
hahahahahahaaaa...ma ja godinama vagam i za tu jednu kucu prevagnulo je DA! Ali samo jednu, majke mi Džaba čačkaš za Jovicu, barabo
Komentar od queequeg, 15 January 2013
Za : Ne piski po sobi Protiv : Hrce ......pocetak za Jovicu mislim
Komentar od Maritza, 15 January 2013
hahahahahahahahaa...ovo prvo je za samo kad je u treznom stanju
Komentar od queequeg, 15 January 2013
A znas kako kerovi mogu da hrcu...injaooooooo
Komentar od Sehel, 15 January 2013
I cvile kada sanjaju
Komentar od Sofija, 16 January 2013

Potpuno sam ista i kad je ono hladno i sneg ..vetar probija kosti pogledam te lutalice kojih se svi plaše kao nešto, a ja samo vidim njihove tužne oke i smesta bi ih sve kući ponela.....

ZNAM i ja da je nemoguće....i nesretna sam što ova država nikako da nadje neki humani način, a lako je zapravo, prepisati šta su pametnije države uradile...al kad ja tako krenem priču o tome....realno mi ljudi skrenu pažnju na to da naša država ni o deci ne brine bolje...siromašnima....invalidima...i sl.... 

I u pravu su....al ja jesam takva kao ti i srce me zaista zaboli....

Ne znaš koliko sam puta zakrčila saobraćaj jer sam stala autom na sred puta dok neki maleni predje ulicu...jer to traje ...dok on ukapira da smo stali, da ga neće auto udariti pa krene Svi sviraju i lude zbog mene , a ja se zadovoljno smeškam tek kad je on na drugoj strani

Komentar od queequeg, 16 January 2013
Moz' ti prepisujes kol'ko oces ...kad nema para za to..
Komentar od IceCold, 16 January 2013
A nekad su nam pravdanja "nemam para", "nemam uslove" samo izgovori za strah od gubitka komfora. I oni koji nemaju ništa, nađu način ako žele. Retko ćeš videti skitnicu kojeg ne prati "ljubimac".
Komentar od quietly, 16 January 2013
Istina !
Komentar od queequeg, 16 January 2013
Ne slazem se Ajsi...napominjem da imam vec 10 godina napustenog psa ...nije gladan...ali.....razumem i one ljude koji ne mogu da ih cuvaju. A skitnice vode isti zivot....
Komentar od Sofija, 16 January 2013
I ne slažem se da ne možeš "prepisivati" evo lako je čoveče...svaki gradjanin preko računa infostana ima obračun 2 , samo 2 dinara mesečno koje će otići u svrhe azila za napuštene životinje.....to je dovoljno novca, ne bi verovao, da se obezbede uslovi. Sa druge strane sklone se psi lutaice sa ulica, koliko si puta pročitao "dete napao pas lutalica" i slično....samo dva dinara svako od nas...Ali naši bi državnici našli način da to naravno ne upotrebe u te svrhe -.-
Komentar od queequeg, 16 January 2013
I onda, skupi se cifra...od "samo" dva dinara na ne znam koliko hiljada ...i sta onda ...ja bih obucio one da rade na mamografima ...ebi ga Sofi kad smo siromasni...
Komentar od KikiT77, 17 January 2013

Kako divan blog, isto tako i tuzan, bravos Marice {#flower}

Komentar od Maritza, 12 February 2013
hvala, draga :*

Pretraga

Autori