Kako da zaštitimo decu?

Ja ne znam dal je ova priča za blog, i da li ću napisati ovaj tekst na pravom mestu, ali ja moram da iskažem ono što trenutno osećam u sebi.

Jučerašnji događaj koji se dogodio u jednom malom gradu u Americi u državi New York, me je pogodio i to jako. Ja sam još uvek u šoku i ne mogu da shvatim kako je neko mogao da posrne na dečiji život. U jednoj osnovnoj školi, gde idu deca od 1. do 4. razreda, ubijeno je 20 dece i 6 zapošljenih u školi. 20 godišnji ubica Adam Lanza, je prvo ubio svoju majku koja je radila u toj školi, da bi posle otišao u školu i ubio ostale. Koji je bio ralzlog toga i šta se sve dešavalo u njegovoj bolesnoj psihi, ne znam dal će neko moći da otkrije. Navodno, on je bio jako privržen majci, nije se odvajao od nje, pa je zbog toga bio ljubomoran na decu iz škole, jer je mislio da će mu ta deca oduzeti majčinu ljubav. Na CNN celo vreme pratim vesti, da čujem svaki novi update o slučaju. On je kupio oružje (dva pištolja i jedna puška) na ime svoje majke, ko da ih je ona naručila. Prvo je ubio nju kući i posle otišao do škole i ubio njene kolege i dečicu iz njenog razreda, pa je ubio i sebe.

 Kako li se familija nastradalih oseća, njihovu bol niko neće moći da ukloni, jer je njihovu dečicu ubio jedan bolestan psihopata. Kažu da je škola imala potrebnu bezbednost, ali mi nije jasno kako su mogli da dozvole da se ovo dogodi, i kako je on uopšte ušao u školu naoružan. Sada policija istražuje slučaj, šta se i zašto se to desilo.

Malo pre kada su objavili njegovo ime, našla sam stranicu na fejsbuku, neko ko je očigledno bolestan ko i on, i stavio naslov stranice : Adam Lanza RIP, na kojoj su ljudi burno odreagovali, i svako je u nadi da će fejsbuk ukloniti tu stranicu, jer su je svi prijavili i normalno i ja. Neko se drznuo da se poigra sa ljudskim osećanjima i poželi grozomornom ubici da počiva u miru  Bože dragi koliko bolesnih ljidi šetaju slobodno ovom zemljom ne znamo ni sami, i da može svako od nas da bude žrtva istih. Kako posle ovog događaja pustiti svoje dete da ode u školu, i živeti u strahu. 

Nadam se da će se bezbednost u školama povećati. Ne znam ni ja šta više da kažem i napišem, jer sam još u šoku i osećam veliku tugu za nedužnu decu i njihove učitelje. Neka počivaju u miru, anđeli maleni... 

Edited by KikiT77, 2013-03-07 18:59:55