Dg.O80.0

-''Znaš...sad si u drugom stanju..i moraš da se ponašaš tako...nema sexa,nema hrane koja izaziva alergiju,nema alkohola,nema rizičnih pokreta koje bi ugrozile plod,nema cigareta''

-''Štaaaa,nema cigarata?''..već mi je zlo.Od svega bih mogla da apstiniram(skoro pa od svega gore navedenog),ali cigarete..ne nikako!''

Ali..šta se mora...kažu naše bake,nije teško.U prvoj trudnoći,purnjala sam kao Turčin! Čuj Turčin...parna lokomotiva..i to ona jos iz 1804. godine! Eeee,baš ta!

-''Jaooo,al ti je ''špicast'' stomak.Mora da ćeš ''kuronjicu'' da rodiš!''

-''Ma jok bre..kakav kuronja..kome još kuronje trebaju.Želim ćerku,prvo brate sebe da obradujem,pa ću posle da produžujem lozu.''

A onda..dodje komšinica Jela,pa me malo zagleda sa svih strana...pa zažmuri na jedno...pa zažmuri na drugo oko...(ja sve razmišljam...žena ima problem oftamološke prirode),a ona me odmerava...

''A jel imaš ti onu crnu crtu preko stomaka?''-s' neba pa u rebra.

''Nemam teta Jelo...kupala sam se sinoć.Obično kad se mesec dana ne kupam,ja je imam!''-i već mi muka od svega!!!!

''Ma,po licu ti se vidi da ćeš ti ipak ''kuronju'' da rodiš.

Već je počela da me strašno iritira sa tim izrazom...''kuronja''.I tako..posle par meseci...rodim ja ''kuronju''.

Drugi put kad sam osemenjena...svi su smeli da znaju,samo ne teta Jela! Ne želim da me proganja po ulici,da me zagleda da svih strana,da joj zadižem majcu i pregleda mi stomak!

Već sam u poodmakloj trudnoći...teta Jela je kod nas na kafi(sikteruši)...Niko ništa ne sme da me pita,jer znaju ako pitaju bilo šta,da će biti oduvane kao maslačak. Srču one kafu...pa sve bi nešto priupitale...al ne smeju.U trenutku sam izašla iz sobe...posle par trenutaka,vraćam se ...i sasvim slučajno sedam na drugu stolicu od predhodne.Kad njih dve skočiše....ŽEENSKOOOO.

Ja...u čudu.Ne znam šta se dešava...Podižu jastuče sa stolice,a ispod njega -MAKAZE!!! Meni je već zlo od svega. Gledam u njih dve(svekRIva i teta Jela)...i razmišljam...Vlaška magija...bolje je meni da bežim odavde dok još stomaka imam.

(Zaro..moja preporuka..krij stomak sve dok budeš mogla ) Dokle sam ono beše stigla...

Ah da...Ušla sam u 9. mesec...kao što sam već spomenula,sneg do kolena...zovem muža da mu kažem da krene kući,jer osećam kontrakcije.

-''Jao...a jel te baš mnogo boli stomačić?''

-''Ma jok..samo se zezam,ne brini,mogu ja i kod kuće da se porodim,sta mi teško!!!!''

-,,Ma mislio sam,ako možeš da sačekas još koji dan,samo da malo sneg prodje''

Mrak mi pao na oči...čujem ga,ali kao da ga ne čujem.

-''Slušaj...ovog momenta da si se stvorio,inače....''

Dodje čovek stvarno za par minuta...krećemo ka porodilištu(imala sam uput za Višegradsku bolnicu).tamo nas dočeka babica,spremna samo za fajt.

-''Izvinite,primamo samo trudnice,koje su ''otvorene preko 5 prstiju'' a Vi gospodjo ste samo 5.Ako osetite jače kontrakcije,Vi se vratite''

Vraća mi onaj uput..ja je gledam..ne verujem...po snegu me vraća...E,pa neće da može kokoško!

-''Ti sedaj u kola.Pa nije ovo jedino porodilište.Idemo u Narodni Front''.

-''E Maki,nećemo tamo.Tamo će pauk da me odnese,tamo nemam gde da se parkiram.Doći ćemo sutra ovde ponovo.Do sutra ćes biti valjda preko 5''.

Krećem da se pretvaram kako mi nije dobro(to znam da će upaliti)...i kukam...hvatam se za stomak...

''Odmah me vozi u Front,inače ću posle da se zainatim..i kao Georgina neću se poradjati!''

U drugom porodilištu su me primili odmah..porodih se za 10-ak minuta

Eeee,treći put...niko nije znao da sam trudna.Moj muž je više imao simptome trudnoće nego ja.Do 7. meseca,stomak kao da nisam ni imala,ponašala sam se najnormalnije.Sve sam smela...čak i da konzumiram cigarete..nisu mi smetale 

Teta Jeli je umro muž,par meseci pre nego što sam ja saznala da sam u blagoslovenom stanju.Patila je u samoći,pa je kod nas i manje dolazila...skoro pa nikako.Meni je laknulo...

Taj dan,imali smo goste...ceo dan sam bila u pokretu,igrala sam se sa decom u dvorištu,pravila kolut napred-kolut nazad...al samo jedan,drugi kad sam uradila..osetila sam nešto...čudno...Ćutala sam...nisam htela da drugi primete da sa mnom nije sve baš ok.Gosti su otišli,ja sam se sklupčala u fotelju da me ''malo prodje''...preforsirala sam se

-''Ustaj..uzimaj svoju torbicu,papire..vozim te u porodilište!''

-,,Ma jok bre,sve je ok.Samo sam malo preterala danas sa aktivnostima''

-,,Ajde...sad nema snega...a znam i odlično mesto za parkiranje.Baš sam ovih dana ga kibicovao.''

-''Ok..idemo,samo da te skinem sa dnevnog reda.Al se ja vraćam večeras kući...samo da znaš!!!''.

Ooooo...daaaa...vratila sam se kući..ali posle 5 dana I to sa malim zamotuljkom.(piški sedeći...curicaaaa).