Happy End

Cetvrtak, 22.11.2012, 18:43h.

Nakon sto odvukoh oca i macehu kod tetke, vracajuci se, zovem Maidu da pravi kafu da rahat popijemo kad dodjem kuci.

Izasao sam na magistralu M4 Tuzla – Doboj, stari hitovi Balasevica u pozadini pjevuse, ispred mene kamiondzija, ogranicenje 80km/h a ja idem 10 manje (70).

Pjevusi Balasevic pjesmu po pjesmu, ja se opustio i vozim se kuci nekih 15-20m ispred teretnjaka.

Vozim se tako kad odjednom, kamiondzija naglo na kocnicu, i ja brze bolje na kocnicu, noga mi propade (odmah pomislih gotovo, plutaju glavom odjednom neke misli, crne misli), ja  po kvacilu pa u manji stepen prenosa i nogom do kraja na kocnicu...zaustavih se....uh Boze mogu odahnuti, ziv sam.

Sva sreca da ima prosirenje u blizini par metara dalje, vozio sam u prvoj i skrenuo na to prosirenje, ugasio auto i pogledam se u retrovizor -  blijed kao mrtvac.

Sjedim tako u autu, Balasevic i dalje pjevusi svoje najljepse pjesme, meni misli odlutase na ono najgore, sta je moglo biti, kako je moglo biti.

Zapalio sam cigaretu, vozila sibaju magistralom a ja kontam kako da dodjem do kuce ziv i zdrav.

Posto tom magistralom se vozim i na posao znam da predjem 24km u oba pravca (od kuce na posao i obrnuto).

Razmisljam i razmisljam, ostalo mi je 6km do kuce, pa pomislih; da zovem rodjaka u slep sluzbi da dodje po mene....hmm....ma otkud znam gdje je sad, mozda je negdje van BiH.....nista palim ja auto i idem polako, nema brze voznje.

Upalim auto, izadjem na magistralu, upalim sva cetiri da se zna da sam u kvaru i polako u trecem stepenu prenosa dodjem do semafora – tu skrecem lijevo na lokalni put i idem kuci.

Vozeci tako u drugom, trecem stepenu dovukoh se kuci, ostavim auto u garazi (pa cu sutra cim ustanem voziti majstoru na popravak), samo mi nejasno sta bi moglo biti a neki dan sam dao 100 maraka za sve sto je radjeno oko kocnica, hmm kad nesto hoce ono bas hoce.

Usao sam u kucu, Maidi sve ispricao (blenula u mene i pocela plakati), ah Boze moj, svakom se moze desiti, hvala Bogu ziv sam, zdrav sam sto je najbitnije.

I evo ispijajuci kafu sa zenom, uzeo sam laptop i napisah svoj dogadjaj od prije malo vise od sat vremena, iako sam jos uvijek pod malim stresom ali hvala Bogu sve se zavrsilo najbolje sto je moglo, a ocu sam javio sta je bilo pa ce ih tetka dovuci kuci.

Toliko od mene zasad, nadam se da ce sljedeci neki dogadjaj biti veseliji, mada me nesto bas krenulo ovih dana - sto bi rekao stari narod; krenula kola nizbrdo.

by: Nedret Kuduz Kuduzovic aka kuduzMC (zoki nik: kuduz)