Videćeš ti bloga svoga...

... mislim se ja dok čitam poruku od one-koja-na-blogu-insistira a koja će ostati neimenovana. Nisam pošteno ni zakoračila da vidim ko je još tu, ko se više ne promalja, da pokupim čaršijske priče i, srcu mi mila, naklapanja, kad eto ti poruke da sam dobrodošla i da škrabnem.

OK, evo, sedim ispred ovog blanko kvadratića. Šminku skinula nisam pa ću u maniru velikih nam spisateljica ovde da popunim par redova. Vi koji ste sa bilo kojom dozom entuzijazma klinkuli na ovaj link, lagano osećate da vas isti volšebno napušta. No, na vaše iznenađenje, ovo nije moja tipična priča o jednom velikom i eteričnom ništa. A-a! Ovo zapravo nije ni priča.

Htela sam samo da vam, a znate koji ste, kažem koliko sam ponosna što ste malo pobedili! Volim vas blesave i posvećene. Drago mi je što je ova mala internet priča pre svega priča o prijateljima pa onda sve ostalo. Da li vam nešto želim? Naravno! Želim da vam želje imaju stotine mogućnosti ostvarenja i da nikada ne gubite ove divne deliće od kojih slažete stvarnost.

I to je taj "blog".