Javljam se za rec

Preispitivanje
Vidim da svi pisu ankete, pa pomislim: jebo tee... pa to je u trendu!! IN! Kako si tupava pa nisi napravila ni jednu. A onda  pomislim da me je zapravo bas briga da li neko tamo uglavnom slusa Dzenifer Lopez, najvise voli babu i dedu, da li najvise gubi kisobran ili voli sladoled na stapicu, pa jos od vanile. Za ljude koje znam i koji me interesuju u zivotu, znam ono sto treba da znam. Ljude koje zelim na neki nacin da upoznam, tesko da cu upoznati ingenioznim pitanjima koja se srecu u ovim anketama ovde. Za sta sluze uopste ove ankete? Za zabavu? Ma hajde!

Kviz je vec zabavan. Malo kao ispitas neko svoje znanje. Malo se podsetis nekih stvari. Ima jako dobrih, morate da priznate. Sreca te modovi odmah skidaju budalastine.

Nostalgicna
Ponekada karakter osobe mogu sagledati u nacinu pisanja. Ako me ne navede na bilo kakvo razmisljanje, ako mi ne pokrene bilo kakve emocije, onda shvatim da ne poseduje onu snagu potrebnu da me privuce - bilo intelektualno, bilo emotivno. Egoisticni sam citalac i imam velika ocekivanja od tih reci u kojima trazim duh, zelju, lepotu i ljubav prema zivotu.
Ocekujem da imam reakciju. Da se zamislim... ili smeh... ili suze...
Godinama sam otvarala uz jutarnju kafu stranu blogova, gde se za divno cudo, uvek pojavljivao neki novi koji bi mi ulepsao dan. Nove misli meni poznatih ljudi. Nista lepse nego poceti dan osmehom. I onda se nesto desilo. Smena generacija? Zamor? Ne - nije to. Niko me nece ubediti da nema onih koji imaju herca da izbloguju svoje misli - kakve god one bile.

Nadrndana
Onda sam rekla sebi da je dosta. Sada ce neko da pomisli kako sledi recenica: "Odlucila sam da odem odavde". Ma kako da ne. Ne pada mi na pamet. Svakih nekoliko dana (uz odusevljenje da cu najzad nesto dobro procitati), otvorim stranu sa blogovima, a onda mi se smraci na: "...idem...a mozda i ne idem...dosta je bilo... a mozda i nije... pozdrav svima..." Oce kaki - nece kaki. Onda se cekaju komentari tipa: " Ma neeemoooj... volimo te... zastoooo"
Aman. Ko ide, neka ide. Kada mi dodje zuta minuta, odem na nedelju dana, pa se vratim. Tu sam oko sedam godina. Od starta kada nas je bilo dvadesetak. I NECU da se mrdnem odavde. Ako me ne bude bilo vise, znacete da sam riknula ili sam u zatvoru zbog nekog sranja sa poreskom.

Nesrecna
Posto ne verujem da samo meni nedostaju pisanija, ovim putem se obracam sirokom zokijevskom auditorijumu da sklepa bar nesto osim anketa na ovom portalu. (Molim vas da izuzmete i blogove tipa "Odlazim"). Nije da kritikujem ankete... Lazem - kritikujem ih. Kao da su ideje presusile. Primetila sam i da se ponavljaju. Uostalom, svaka anketa moze da se napise u formi bloga. U cemu je problem? Strah? Od koga? Od cega? Od toga da se ne pokaze vise nego sto zelite? Lenjost?
Zar nikome ne nedostaje komunikacija ili diskusija o nekoj temi? Kvalitetna komunikacija u okviru jedne ovakve internet zajednice kao sto je nasa, tesko da moze imati bilo kakav drugi oblik.

I tako...posle preispitivanja, trunke nostalgije, malo besa, pa malo tuge, izbacih ja iz sebe sve sto me tisti.

Edited by luda_mama, 2012-09-03 17:03:05