Jedna prica

   Znali su se povrsno...preko prijatelja,priblizno godiste...dva sveta.On landara,ona dama,ali negde u dubini nesto je postojalo.Bar se mislilo tako...ona ili on...svejedno.
   Elem prica ide ovako...
cao...cao...kako si...evo ok ti...i tu se zavrsavalo.Onda je on poceo da razmislja o njoj,prateci svaki njen korak...ne kao psiho,vec kao neko kome je stalo.Znajuci u dubini duse da i ona radi isto to,jos vise mu je bilo stalo.Priznala mu je to nesvesno,posle poricala,no nije on glup,znao je sta njene reci znace.Porice ona i danas...kaze,izvini nisam te videla,bila sam na mob kad si prosao pored mene,dosao u kafitj gde sam sedela.Mozda je to i tako...mozda deca poveruju u to.On nece!!!
    Zamolio je da kaze tom sa kojim je pricala,nemoj vise,a ona mu odgovorila...hahaha blesoooooo
   Nije on blesa,on je hteo da joj se priblizi,da prica samo sa njm na mob,da ima svu njenu paznju i da joj pokloni svu svoju paznju.Ne posesivno,ali veoma veoma blisko,zeleo je da bude centar njenog sveta,i ona centar njegovog sveta.
   Dok ovo pisem,znam pouzdano,ona je i dalje s njim na mob,a on.......on i dalje gleda u taj kafitj,i dalje prolazi pored nje,a ona ga ne primecuje.