Hvala ti Andjele moj

Sinoc je bilo 7 dana od tog dogadjaja.

Cuo sam se sa njom telefonom,srecan kao i uvek posle svakog razgovora sa njom,krenuo kod kuma...i onda se desilo nesto,za sta sam mislio da se meni nikada nemoze desiti.Sekunda nepaznje,ma pola sekunde,misli odlutale,poslednje cega se secam je skoda parkirana pola na putu pola na trotoaru...nisam stigao ni da kocim...

Traaaas,cudan je to zvuk,udarac metala u metal...nije zabolelo,samo neki cudan osecaj.Kazu krv je topla,ali ja se secam da mi je po licu bilo hladno,licu oblivljenom krvlju.

Od tog momenta samo mi je jedna stvar bila u glavi (razbijenoj)...ocu li je ikada vise videti.

Dosla hitna pomoc,policija...odjednom ja u kolima hitne pomoci...voze me u urgentni centar.Usivaju mi glavu,snimaju je...lezim na krevetu onom,doktori oko mene,studenti,sestre...

Meni ona u glavi i dalje...samo da je vidim opet.

Proslo sve,bol,policija,rodbina,ljudi oko mene koji se brinu...

ja i dalje mislim na nju,nju koja me odrzala.

Poslednja je saznala,nisam dozvolio nikom da joj kaze,imala je goste iz daleka,zeleo sam da uziva...zasluzila je to.

Kad je saznala,celu noc sam je morao ubedjivati da sam ok,da imam samo 4 kopce na glavi.

 Znao sam uvek da je volim i da ona mene voli,samo nisam znao da se meni tako nesto moze dogoditi.E kad se dogodilo,saznao sam jos nesto...ona je tu...uvek.

I za kraj,za sve brze ljude,brze u voznji...NE BRZE OD ZIVOTA

A tebi Andjele moj...HVALA TI STO SI TU I STO SI MOJA.