Žena...

Rodjena kao žena , nikada nisam osećala potrebu da to naglašavam, nisam ni želela da budem neko drugi, bila sam zauzeta pokušajima da rastem, sazrevam, učim i posebno živim život koji je bio moj, što nije značilo da se nisam borila da isprobam poboljšanje u svom domu, porodici, svojoj okolini.

Mislila sam da žene svih vrsta postoje, postojale su i postojaće, neke su ostale bez priznanja na svoj rad, druge su se istakle ne učinivši ništa korisno za društvo, a druge su nastavile da rade na postizanju svojih ciljeva.

Jedina svrha koju sam imala bila je da uživam u ovome sto jesam, da učim iz svojih neuspeha, da se radujem svojim pobedama, da volim i budem voljena, da se borim za one interese koji su mi omogućavali da budem ono što jesam.

Taj ponos zbog svog stanja činio me je posebnom znala sam da pravim greške i mislila da će život biti bez tih grešaka, bez tih gorkih soseva ali koji su obogaćivali ličnost.

Savršenstvo nije postojalo koliko god ga neko tražio, nikad ne bi bilo po ukusu svakoga, medjutim, važno je osećati se srećnim, jer samo srećan se možeš pokazati onima iz kojih izlazi zavist  

Pokušaj da se promenite da bi zadovoljili nekolicinu, naterao bi vas da izgubite vašu ličnost i suštinu, i koliko god se trudili nikada to neće biti po ukusu SVIH, iz tog razloga nikada ne gubite vreme na banalnosti, da bi se dopali svima  

Biti žena i biti svoja je ipak privilegija