Anathema

Nekada davno mi je neko rekao: " Najbolje te po*eru oni na koje si se sazalio". 

O da,sazalis se,das svoje srce,um,dusu...ne bi li ucinio da nekom bol prestane. Retko ko ce odoleti patetici. Svi smo sazaljivi manje ili vise ali patetican moze biti samo maestro. Za patetiku,da se razumemo.

A onda krene stapanje sa takvim ljudima,empatija,vrlo cesto se desava i idealizacija te osobe...

Na kraju shvatis da te prvi osecaj nikada nije prevario. Znate taj osecaj kad nekoga prvi put vidite i pomislite sve najgore,pa vremenom popustatate,grebete po povrsini trazeci nesto lepo,lazete sebe,idealizujete i na kraju-opet se sve svede na prvu pomisao.

Šeki,šeki...nije lepo zaboraviti na prijatelje kad krene po dobru,gde je dobro tu je i zlo.

Neko to od gore vidi sve.

Dolazi prolece,sa njim se bude i osecanja,neke nove ljubavi....

Volim kad se ljudi zaljube,zaista,nema radosnije od mene jer konacno ce se poznjeti ,ono sto su dugo,dugo sejalo.

A na kakvom tlu? Poplavljenom,slanom! Puno zena je na tom tlu bilo uvredjeno i ponizeno,puno zena je na tom tlu plakalo...

Srecno vam bilo sa onima koje su vam korene davno sasekli jer srece ce vam svakako trebati.

I za kraj,sto bi rekao Andric: Zivot je igra,zivot je varka,zivot je tajna i zivot je bitka koju svaki čovek i svi ljudi zajedno vode na zemlji dok su živi ljudi...

Guardian angel left the chat.