Čuješ li me ili slušaš?!

Mislim da je ovo tema koja se često ponavlja u našem društvu jer ne slušamo, već samo čujemo. Kakva je razlika? Pitate se. U prvoj opciji obično obraćamo pažnju na drugu osobu kada govori i obradjujemo informacije na odgovarajući način, dok u drugoj ostavljamo da izbledi pre nego što dodje do vaših ušiju, ne fokusiramo se na ono što nam sagovornik izlaže i ne možemo razmišljati o onome što nam je rekao. Sve ovo, naravno, može imati nekoliko interpretacija, ali ono što velika većina radi je slušanje drugog jer su već pripremili šta da odgovore, mozak im radi trista na sat i sve što čekaju je da završe razgovor sa onim što im je na umu nakon toliko dugog čekanja.

Ljudska bića imaju problem sa strpljenjem i ne znamo kako da se zaustavimo, kao i uvek, uključujući i sebe. Pre nego što druga osoba završi, već imamo sažetak razmišljanja, pripremljenih fraza, odmerenih pojedinačnih reči i puno sarkazma koji bi mogli dobro doći razgovoru, prekidajući našeg sagovornika najmanje sto puta i trenutno ne zaustavljajući naš um... Iz ovih nekih razloga postoje parovi kod kojih neko od njih dvoje često kaže : "Ne sluša me!" Naravno da ne, jer čuje samo ono što govori jer to mora da učini i da se oseća srećnim i prestani da ga zamaraš.

Tada imamo one selektivnog slušanja koji su pažljivi samo na temu razgovora koji ih zanima u vremenu i mestu koje žele, mada to ne i ne mora bas tačno tim redom. Ovo može biti pozitivno i negativno, jer kao što znate postoje razgovori koji postaju nasilni, kritički, neprijatni  i možda pomalo uvredljivi, pa je bolje to samo "čuti" iz daljine i ne slušati ništa! U vezi sa negativnim, moglo bi se reći  da sagovornik pokušava da prenese nešto važno drugoj osobi i ne obraća pažnju na njega jer ne želi da menja ono što čini pogrešno, čak ni to ne priznajući i uvek se izvlačeći time što ima selektivno slušanje.

Mnogo puta čujemo nešto što nije tačno i zato što ne želimo da budemo umešani u neprijatnu situaciju, radije kažemo "nisam čuo" kada to nije baš ok. Kada slušate, ne slušate aktivno ono što vam druga osoba govori, pa je zato bolje reći "nisam čuo" ili " nisam bio baš prisutan u razgovoru". Često se to dešava i dok telefonirate, da neko razgovora sa vama i domahuje glavom potvrdjujući da ste ih čuli, ali kada vas pitaju, odgovorite "Da, čuo sam vas". Laž, niste to uradili, jer niste aktivno slušali šta govori, bili ste pažljivi prema mobilnom, a ne prema njoj/ njemu i ove stvari vam moraju privući pažnju kada se sastajete sa nekim, ako on ne sluša vas u tom trenutku, produži  jer to nikad neće ni popraviti.

Prema tome, da završim razmišljanje. Slušamo samo ono što nas zanima, a sve čujemo