Malo licnih stavova

Vise puta se susrecem sa negativnom konotacijom na temu pisanje blogova. Nije kao da mi je vazno da ovo napisem, al napisacu jer mogu
Blog bi po definiciji trebala biti forma licnog misljenja na neku temu. Ne ozbiljno knjizevno stivo, ne cinjenica , vec uvek licno misljenje na odredjenu temu.
Nekome se takav nacin pisanja dopada , nekome se ne dopada i to se zove sloboda izrazavanja. Sloboda izrazavaja je kada pisac ima slobodu da iskaze 
svoje misljenje u blogu, i isto tako kada citalac ima slobodu da mu se to ne dopada.
E sad, sloboda izrazavanja nije kada neko nekog uvredi jer o njemu ne misli lepo. To je i dalje uvreda , a ne sloboda izrazavanja.
Etiketiranje...
ukratko receno nema veze sa etikom
Etiketiranje je manir slabih ljudi sa tendencijom da nateraju druge da se osecaju manje vrednim isticanjem neceg sto ,,etiketirac '' odabere kao cilj.
Da bude jasnije : babe, dede, tetke, glupi , lepi, manje lepi ...
Ponasati se lepo je prioritet. Sagovornika je nuzno potrebno postovati ili ne razgovarati sa njim.
Diskriminacija je nepozeljan vid ponasanja u svakom drustvu . Cini da se drugi osecaju kao visak i svakako nije manir pristojnog coveka.
I mogla bih jos al necu, jer mogu da necu