Oči govore

Da li je moguće da se sve menja… Da li smo sada deo promena posle kojih ništa više neće biti isto…Svet je odavno poludeo, ali  rekla bih da sada dostiže svoj vrhunac! Na momente  želim da viknem… Dosta više! Gde je izlaz?? Ne pitam koje je odredište,  samo me pustite da odem sa ovog pomahnitalog mesta! 

Kako vreme prolazi… neki izvlače pozitivne stvari pa posvećuju vreme sebi I svojim najmilijima, jer taj luksuz nisu imali pre pandemije… neki padaju u depresiju… tesko im pada neizvesnost i hladnoća koju nosi korona… nedostaju im dragi ljudi… I sada posle par meseci vidim osobe koje ne moram ni da pitam kako su, niti oni kukaju, ali  oči govore više od reči. 

Optimisti I zanesenjaci  me smatraju pesimistom,  nisam to,  samo  mi objektivnosti ne manjka… ne znam da stavim roze naočare I posmatram svet ružičasto ali isto tako ne podležem trenutnom ludilu, panici I šizofreniji… Borba je neprestana!

Volim ljude koji uvek imaju nešto pametno da kažu kao recimo… ništa ne brini, I od goreg postoji gore! Istina je! Pre korone je većina imala neke nerešive probleme koji su ih pratili dok tonu u nemiran san, a potom ih u zoru budili! I eto svi koji smo imali tako nešto, korona nas je demantovala! Pa mi je tako u  razgovoru na temu današnjice I moje objektivnosti, neko rekao…ne brini, posle odredjenih godina sve postaje roze… artroze, skleroze, neuroze…  Izbor I mogućnosti su čudo

Da, imam momente kada se zapitam dokle I šta posle svega… ali to su momenti… ne prepuštajte se takvom osećaju I preteranom razmišljanju, jer izgleda da sada niko nema odgovor na to pitanje… ili neće da izgovori glasno. Svi vi koji osećate strah I paniku, znajte da niste sami I da je to normalno, ako vas toliko muči potražite stručnu pomoć, I ne mislite o tome sta će reći drugi ljudi… jer ko su oni… do nebitni posmatrači. Pronađite nešto što vas ispunjava, da li su to knjige, muzika, učenje… Nešto mora da postoji!

Moj metod je muzika… koja je toliko lepa da je šteta biti ograničen na samo jedan pravac…jutros sam slušala instrumentale, a sada mi u slušalicama  do maksimum odzvanja gitara Night Shift  od koje mi vibrira bubna opna…  potpuno mirna uživam u svakom tonu i kuckam ovaj blog za koji ne znam ni da li ću ga objaviti, a na koji me je podstakao nečiji pogled, nečija reč, neka vest… strah I bespomoćnost koju sam videla!

U slučaju da objavim… Šaljem vam I jednu lepu misao za kraj, SVE ĆE PROĆI!  Vreme će to potvrditi, jer vreme kažu niko nije prevario! Prema tome uzaludno je trošiti ga na neke ni malo lepe misli.

Ćuvajte se I da ste živi I zdravi svi!