Pernati blog

Jedan sasvim običan dan, idi `amo idi tamo…  U susret mi dolazi  poznato lice, poznanik koga dugo nisam videla. Uvek raspoložen I nasmejan, ćao.. ćao, 100 godina I tako to… hoćemo na kafu… Odgovaram, treba mi 15ak minuta da obavim… Ok može, kaže on , čekam te u kafiću…

Ulazim u baštu lokala svega tri stola popunjena, mirna I tiha atmosfera,  svi su se posvetili svojim naizgled raskošnim I ukusnim obrocima. Lovim pogledom gde ću ja, vidim njih trojica sede, ovaj moj poznanik pije kafu, a dvojica strendžera ručaju. Prilazim stolu pozdravljam sa prijatno, jedan priča na telefon I gricka male zalogaje, drugi klima glavom I ne diže je da vidi ko mu je uputio tu reč. Ne obazirem se, sedam, vadim drangulije iz torbe…  okačila torbu, dižem pogled… I tik  preko puta mene  vidim nešto crno I lepo, ruča! Pognuta glava, lep ten, crna kosa, bacam pogleda na ruke… ništa u zivotu lepše  videla nisam! Dižem pogled da osmotrim lice,  kad ono šejtanska posla - pogledi se sreću! Trenutak kada gubite tlo pod nogama, meni inače totalno nepoznat osećaj. Gledam ja, gleda on…  oči streljaju...  Borim se u sebi… šta ti je zauzmi tvoj hladan stav I kuliraj… Svi mehanizmi odbrane aktivirani al ne vredi, kao ćure gledam u čoveka bez da izgovorim ijednu reč… pomerila bih pogled… al neće oči nigde da gledaju sem u njega… hipnoza! Vidim skenira mi lica… Pretvorih se u mumiju…  Ne disem, ne pomeram se, ne govorim! Zemljo otvori se!

Ne znam koliko je to dugo trajalo, za mene čitava večnost… Uglavnom začuo se glas konobara, šta želite… došlo mi da ga izljubim... prvo što mi pada na pamet  je da kažem, ne želim ništa sem malo vazduha, uz puno truda izgovorim, kraća  bez mleka.

Popih kafu na brzaka, ustajem prva  I odlazim, perifernim vidom hvatam ono što treba…

ČIm sam odmakla grabim telefon, zovem drugaricu… govorim joj `e nešto mi se desilo`… čuje se `šta ti je, jesi li dobro?`, NISAM  DOBRO, videla sam nekoga, evo ne mogu da dodjem sebi… Smeh sa druge strane… I komentar `eee nek` je I tebe nešto prodrmalo`, odgovaram joj ćuti, ne znam kako se zovem. Sledi pitanje, a kako se on zove? NE ZNAM! Kako izgleda? NE ZNAM! Pa šta si videla? NE ZNAM… nešto crno I lepo! Opiši lice! Ne mogu, ne sećam se

U svake ćurke  kratka pamet!