Karantinsko razmišljanje

„Sa velike visine svaka tragedija izgleda manje tragično.“

                                                           ~ Irvin David Yalom ~

Sva je logika da vreme u karantinu prolazi sporo. Očekivala sam da će se dani vući kao teretni voz. Međutim, nije tako. Prolaze, čak zaprepašćujuće brzo.

Zato svakog jutra kažem sebi:

-Jesi li dobro danas? Jesi. Štikliraj to.

-Jesu li svi na broju, oni koje voliš? Jesu. Čekiraj i to.

-Šta ću danas raditi? Uživati.

I ne treba nikakav luksuz, jer to nije ni šminka, ni restorani, ni visoke štikle. Pravi luksuz je živeti kako ti se sviđa. U udobnim čizmama i bojom ruža koji ti se dopada ili uopšte bez šminke. Jesti ono što voliš, družiti se s onim s kim ti je lepo, biti zajedno iz osećaja pripadnosti srodne duše, a ne zbog osećaja dužnosti i da ti neko treba samo dok ima koristi.

Luksuzan život je živeti po svojim pravilima. Ići ka svojim ciljevima. Ne tražiti opravdanja. Ne podilaziti. Ne pravdati se za svoje izbore, svoje snove, interesovanja.

I naravno mogućnost da kažeš: Ne može tako sa mnom.

Jednom, kad nam dodje onaj dan da pogledamo unazad, shvatićemo da sve tegobe koje smo pregurali, su bili naši blagoslovi.

Život je lep, kada imaš čemu da se raduješ. Posebno se danas radujem. Imam čemu, dan preda mnom je prepun nekih novih iskustva, doživljaja i spoznaje za spremanje duše.

Sreća je nepisana, tiha, nemerljiva, sreća je kad nemaš želju da ideš bilo gde iz kuće, jer ti je u domu svom najlepše… A, karantin će proći…Daće Bog, a zvezde će namignuti…