Samouverenih dva sata

Ne znam za vas, ali ja nemam taj problem sa prolećnim zaljubljivanjem. Odem kod frizerke, sredim se, našminkam, skockam, bacim pogled u ogledalce i momentalno se zaljubim. U sebe. Naravno. Kako i ne bih, kada iznova primetim po koji nov pramen kose, svetliji nego pre, drugačiji osmeh nekako snažniji. Znaju te moje loknice biti prilično nestašne, ali se i ukrote za kratko vreme. Iste ja! A i šta nam fali kada smo šarmantne, uvek budne za humor i opasku. Sa strane. I tako, danas mi sunce bilo motivacija, da upregnem još uvek svih ovih mojih 39 konjića, i kočiju (biciklo), zahvalim se proleću za moju novu ljubav i ubrizgam vetar i vazduh u vene.  A kada mi ova veza dosadi, kažem: bejb, pita u rerni, ručak na plotni, veš koji čeka da bude popeglan i kesa iz usisivača koja treba da se isprazni.

Budi se!

6:30h

Elem, našla sam nečijih 5 kilograma, pa ako je neko od vas izgubio, neka mi se javi.