Onako uz kafu..

      "U severnim krajevima zemlje mogući pljuskovi"...budi me raspevan glas voditeljke vremenske prognoze... Ma kakvi, neće, ma ni nalik...Nebo se sastavilo sa zemljom oblaci zasenili dan... Palim baterijsku lampu da nadjem put do auta, ali..

       Ma neće, ma može da pada ko joj dozvoli, a ja joj ne dam. Nema oblaka za tebe i mene. Oblačim sunčani ogrtač, hvatam akvarel iz torbe i... Uzimam plavu za nebo. Malo mesečevog zlata  za rasterivanje loših raspoloženja i sumnji, sedefnu za sjaj u tvom oku, crvenu za boju ljubavi..To samo da te podsetim...

      Pojačavam zelenu u tvom oku, ono se presijava na suncu i najzad uz pomoć krila lastavica skidam oblake s tvog neba. Nek me zlatni dan odmeni, ja imam rezervaciju na tvom ramenu.

      Samo da pitam, da li su vrhovi usana malo krenuli gore? Pada li i dalje kiša kod tebe?