silueta...

Drzim ga u ruci ,a zdrugom  uzmem upaljac i razmisljam bili bi ga pripalila ali ne'?Da budem iskrena jos uvjek neznam o cemu cu pisati.najbolje bi bilo o samoj sebi.I ako se vec djelomicno i ne poznajem.Kada idem pored ogledala radije se okrenem.Jer se ne zelim vidjeti,ako se slucajno pogledam i tamo vidim svoju siluetu onda ne placem samo za siluetom nego i za samom sobom.Znam ,pretjeravam sa njeznostima prema samoj sebi.Kao da bi samoj sebi htjela dokazati da je moja izgubljena silueta izrazito velika i mozda sam je i previse voljela.Ali tako je,cini mi se da sam hodala po izvanredno,sirokom putu.zasanjana svojim mislima nisam niti opazila da neko dolazi na suprot.Silueta me je pozvala i razgovor mi je trenutno bio prijatan.Ona mi je predlagala,da bi u nedogled siroki put prehodile zajedno.Na pocetku mi je bilo neprijatno ,da cu imati tu siluetu.Ja sam se vec naucila biti sama u svojim mislima,ali bila mi je prijatna sa cjelim bicem.i kad sam vec vjerovala da cemo taj put preci zajedno ,ona mi je rekla da odlazi i da moram dalje sama.sa ocima punim suza sam izpracala tu siluetu i nonstop sam se okrecala za njom.gledala sam hoceli se i ona okrenuti,hoceli se vratiti.Plakala sam za njom,za njom koja je bila sve manja i manja,sve dalja i dalja.Sada je jos samo jedna tacka na vidiku.Jako sam zalosna,iskreno sam je volila sa svim mojim bicem i mojim srcem.Silueta je nestala.Bas nju i samo nju.opet drzim ga u ruci i opet uzmem upaljac,pripalim ga,strasno smrdi,ugasim ga.Na moje iznenadjenje,opet se pogledam u ogledalo.

Na nasom zivotnom putu je mnogo razskrstnic, razlicitih uspjeha .

Izabrala sam cesticu koja me vodi na pravi put.

Anjeze