Novi pocetak

Jednom davno neko  je upitao: "Kako mozes hodati uspravne glave nakon svega sto si dozivela?" Odgovorila je: "Bez obzira sta mi se desi, ja sam borac, a ne zrtva!"  Sad mislim da sam vas sve zainteresovala, i da cete sa nestrpljenjem citati dalje da videte sta se to desilo? E pa ovako krecemo od pocetka.

 

Niti je bila najlepsa , a bogami nije poticala ni iz bogate porodice. Zivela je u sasvim normalnim uslovima kao i vecina nas. Svi smo mi imali prve ljubavi kojih se I dan danas rado secamo. Ona svoju nece moci nikad da zaboravi sve I da zeli, jer je ostavila duboke tragove ali ipak se nekako bori da je sto manje boli.

 

Bio je kraj decebra dogovarali smo se gde bi mogli na docek nove,imali smo dosta ponuda. Ali smo htele da odaberemo odgovarajuce drusto za taj docek,jer je bio poseban. Bio nam je to prvi docek posle zavrsene osnovne skole. Znate kako se tad osecate,niste vise mali sad ste skoro odrasli i zelite tako da se i osecate.

Dosla je po mene oko sest sati popodne. Kad sam je ugedala iznenadila sam se izgledala je neverovatno lepo. Udelila sam joj komplimen, na koji je ona uzvratila odmahivanjem glave da nisam u pravu jer nikad sebe nije dozivljavala sebe kao neku lepoticu,ali verujte mi bila je jako lepa, a tu noc je bas sijala.

Stigle smo na odredjenu lokaciju gde sve pocinje. Usle smo unutra I na samom ulasku privukle smo veliku paznju. Ona je tu noc bas blistala, privukla paznju mnogih radoznalih pogleda. Ali nju je privukao samo jedan,pogled tih krupnih crnih ociju. Ne on nije bio jedan iz naseg drustva, igrom sudbine se tu zatekao. Bio je par godina stariji od nas. Ne nije bio srednjoskolac, on je vec radio. Bio je policajac.

Prisao nam je onako smekerski I zamolio je za ples. Pogledala je u mene kao da trazi moje odobrenje, samo sam klimnula glavom. Celu noc je plesala, smijela se njegovim salama ne obracajuci paznju na mene. Ne nisam joj zamerila jer bi I ja isto to uradila da se meni neko tako svideo.

Nekoliko dana kasnije dosla je kod mene, puna price o njemu. Slusala sam je dok je pricala o njemu I primetila sam da se bas zagrijala za njega, ali ono bas… Kako su dani prolazili ona se sve vise udaljavalja od mene I sve vise vremena provodila sa njim. Ne nisam bila ljubomorna, bilo mi je drago zbog nje ali neki unutrasnji nemir mi nije dozvoljavao da budem mirna I da se radujem zbog nje I njene srece.

 

Jednog dana se samo nije pojavila u skoli. Mislila sam da se razbolela, I da ce me kad se vratim iz skole nazavati da pita sta smo radili. Posto me nije nazvala to popodne ja sam nazvala nju sutradan da vidim kako je. Cekalo me je neverovatno razocarenje, nisam poverovala njenoj majci preko telefona pa sam otisla kod njih da se uverim.

 

Vrata mi je otvorio njen stariji brat. Majka joj je sedela na krevetu , lice joj je pilo nateceno I mokro od suza. Kada me je ugledala, ustala  prisla mi je I jako me zagrlila. Tek je tada pocela jecati na gla, a suza je sustizala suzu. Pokusala sam da je malo smirim, da bi mogla na miru da mi isprica sta de desilo.

Pocela je da mi prica kako se promenila I da je mislila da je to samo prolazna faza, kao I kod svih nas devojcica u tom uzrastu. Nije mogla verovati da ce ovo napraviti sto je uradila. Rekla mi je da je otisla da zivi sa Markom I da napusta skolu. Na to se nadovezao njen brat I rekao da joj nece branit da da se uda za njega ali da mora zavrsit skolu. Na sta je ona smo odmahnula glavom recima: ”Zasto bi je zavrsila, to je obical list papira, sta ce to meni.  Marko dobro zaradjuje nema potrebe da I ja radim. Da I na kraju trudna sam I imacu dosta posla oko bebe, zelim da se posvetim odgajanju deteta.”

 

Vidno razocarana I potresena posla sam kuci. Cijelim putem sam razmisljala o njoj, nisam mogla verovati  da je odustala od svojih snova I to zbog cega? Da bi se posvetila odgajanju dece, kao da za to nece imati vremena. Pa tek joj je 16 godina. Cijeli zivot je pred njom , ima toliko stvari da uradi I da isproba pre nego se ostvari kao majka.

 

To leto se udala. Svadba kao I svaka druga svadba, samo sto je ovoga puta moja prijateljica bila mlada. Bila je prekrasna u toj vencanici, najlepsa mlada koju sam ja do tad videla. Sve je proteklo kako je I bilo planirano, posle svadpe su posli na medeni mesec.

 

Od tada je vise nisam srela, dok se nije porodila,  kada sam posla kod nje. Posle te moje posete nastavile smo intenzivnije da se druzimo. Cesto sam isla kod nje , a I ona je dolazila sa sinom kod nas.

 

Jednom  prilikom kada sam je zvala da vidim jeli kod kuce da bih dosla, rekla mi je: ”Nemoj dolazit, prehladjena sam mozes se I ti razbolet !” Nesto mi je tu bilo sumnjivo pa sam na svoju ruku posla do nje. Kada sam je ugledala nisam je mogla prepoznati . Bila je sva otecena I modra. Odmah se pocela pravdat kako se saplela na nikolinu igracku I pala niz stepenice. Zamolila me je da ne kazem kojim slucajem njenima , da se ne nerviraju bez botrebe I da ce sve to proci za nekoliko dana. Pristala sam na to ali da mi ubuduce uvek sve kaze sta god to bilo. Petnaestak dana kasnije me pozvala telefonom I zamolila da dodjem do nje. Zatekla sam je u jos gorem stanju od prvog puta, I naterla je da mi sve isprica ali od pocetka. Pocela se pravdat da je ona kriva I da on treba da izlazi I provodi se sa drustvom , da ga ne sme previse stiskat I traziti da bude stalno u kuci sa njom I sinom. Ni on njoj ne brani da ide gde hoce ali da mora zavrsit sve obaveze  pa posle moze da seta I da se vidja sa drugaricama. Pokusala sam je  razuveriti da ne razmislja ispravno I da gresi.  Da ne moze ona sve da zavrsava a on da seta I da moraju zajedno da cuvaju malog Nikolu. Ali sve je bilo uzalud, sva moja prica je pala u vodu kada se on pojavio na vratima, prisao I poljubio je.

 

Resila sam da se vise ne mesam,ali je necu ni ostaviti na mislot I nemilost takvog samozivog kretena. Proslo je neko vreme od tada I situacija se smirila, valjda se malo uplasio da necu preneti njenima o tome sta se desilo. Pa se malo pritajio, ali se takvi nikad ne promene.

 

Od tada je proslo  2 godine, I cinilo se da je sve ok. Dok se jednog  dana nije pojavila na mojim vratima sa sinom koji je drzao za jedu ruku , dok je u drugog drzala kofer. Odmah sam znala sta je u pitanju samo sam nemo pruzila ruku da joj uzmem kofer i pustila je da udje  unutra. Sama je pocela da prica, nisam je zelela ja forsirat na to. Priznala mi je da sam u pravu sto sam joj sve ono pricala ali od zaljubljenosti u njega nije sve to videla. I da ga je zbog toga opravdavala, ali je sad uvidela da je pogresila I resila je da ispravi gresku koju je napravila. Prvo je dosla do mene, da meni prvoj javi za svoju odluku jer sam bila tu  uvek za nju I da sam joj pravi prijatelj. Priznala mi je da joj je bilo tesko da se odluci na to, ali da nije vise zelela da bude ponizavana i maltretirana  od osobe koja je nije zasluzivala. Da joj je najteze bilo da napravi prvi korak. Prvi korak je uvek najtezi, treba skupit hrabrosti I reci: ”NE DOSTA JE VISE, JA TO NE ZASLUZUJEM!”

 

Okrenula je novi list u svom zivotu i pocela novi zivot sa sinom. Nasla je stan za njih dvoje,  posao kroz koji dan. Vratila se ponovo u skolske klupe, zavrsila srednju i upisala faks, koji je zavrzila u rekordnom vremenu. Bila sam jako ponosna na nju, kao i njena porodica. Ali najlepsa stvar koja joj se dogodila nakon godina patnje da je napokon osetila pravu ljubav.  Zato glavu gore I ne spustajte je ni pred kim, jer niko ne zasluzuje da gazi vase dostojanstvo. I  sto je najvaznije: ”BEZ OBZIRA STA MI SE DESI, JA SAM  BORAC, A NE ZRTVA!”