Padanje u nesvest-opus 2

           Odavno više ne brojim vreme na sate i kalendare kao što to radi sav normalan svet. Pamtim po slikama, mirisima,  bojama, snažim emocijama koje su mi nekad znale da uzdrmaju ovo nedozrelo srce.Vidik mi se sveo na vidikovu liniju dvorišta ili igrališta pored kancelarije, ponekad auta i to kad pominjem rodbinu i vozačku dozvolu onom liku koji se "drznuo" da me obiđe u onoj suludoj gužvi i pri tom saterao u ničim izazvanu rupu "kvalitetnog" asfalta.

          I onda najednom stara prevarantkinja čežnja prikrade se pokvareno kako to samo ona zna i izdivlja me u neka druga meni srećnija vremena.Nalupa mi šamare i ode...

          Umesto uzorne ženske osobe uzornih godina i stabilnog stanja pretvori me u mladu ludu koja bi opet šetala ispod zvezda. brojala svice i volela šašavo, neznadežno, popela se zbog njega na Kilimandžaro ili tako neku vukoj...

          I  ako te nađem buncaću ti o nebu, sanjaću mesec opet. Beži od mene jer ću te stisnuti jako i neću te pustiti. Udaviću te poezijom u sred mojih kacelarijskih papira i umrećeš od količine emocija ili bar ostati plav od pokušaja gušenja istim.

      A sad ,mislim da mi je Tihana preko veze prebacila onaj čopor mačaka u baštu. Odoh da ih gađam odgovarajućom kuhinjskom opremom, pa se vraćam.

       Bez temperature koje mi preneše neki tu....nadam se )