Pahuljici

         Te godine prvi sneg je zakasnio, baš kao i ove.Savio je glave nežnim ljubičicama koje su zbunjene decembarskom toplinom izvirile gledajući da li je proleće poranilo ove godine. Čak je i krhka magnolija pustila pupoljke bledo ljubičaste boje dišući čudni polen toplih dana.

       Novonadošla zima nije izazvala previše radosti. Čizme, bunde, lopate za čišćenje snega postadoše redovna pojava svakog dvorišta, a crveni nosevi i ledene ruke  moda od koje su mislili da su se spasli bar ove zime postadoše uobičajene.

        U jednoj bašti na periferiji grada devojčica plavkaste kose i zlatastih pegica, obasipala je ulicu svojim veselim smehom. Ona i njen najbolji drug pravili su zamak od snega, dok su im pahulje ukrašavale kape i topile se na nasmejanim licima. Smeh na trenutak zaustavi zimsku depresiju grada. Prenuti tako zaraznim smehom prolaznici  zastadoše vremeplovom vraćeni u svoja detinjstva kad je zime značila pravljenje zimskih anđela i ostadoše na tren ukočeni s osmehom na licu.

*

        Prošlo je od tada dosta godina.Bivša devojčica je stajala ko zna koji put na sivom peronu čekajući nekadašnjeg dečaka da se vrati iz daljina. Izašao je među posednjim putnicima , umoran, ali s tračkom nekog mladalačkog sjaja u očima.

       Putovanja više nije bilo, dugogodišnji san je postao stvarnost.Nema selidbe, umora beskrajnih putovanja...Samo njih troje...Zavrteo je bivšu devojčicu..Još jednom su prolaznici zastali ostavši prenuti lepotom prizora.

*

        Na istoj adresi jedna plava devojčica pravila je zamak od snega. Kosu su joj obasjavale zlataste pahuljice. Anđeo, da, njihov anđeo...doneo je proleće i u januaru....