Iza kantuna

Ben ti vaki život,na šta čovik izađe.Niki dan smo prija Jasa,njen kumpanjo i ja sidili na rivi i razglabali o životu.Blago ti ga se njoj,ništa ne radi,u stvari ka ono traži posal a Boga moli da ga ne nađe.Srića da ima starce koji su joj dobrostojeći pa joj kupili stan i auto.a i svako malo ništo pridonresu.Jebiga ,danas je teško živit,zunza ona, evo i za ove očale morala je starce bar 5 minuta molit.

Taman kad smo se digli za ić ča,prilazi nan moja prva simpatija.U njega san se zajubila i prin zabavišta,do trečeg osnovne mi smo se lipo gledali,ali sve se srušilo jedne lipe litnje večeri.Znate za onu igru zoge(to van je ono kad guraš kamen nogon iz kućice u kućicu)i taman dok sam ga ja tako gurala skakučući svojin najgracioznijin pokretima,kamen skrene s putanje i opizdi moju simpatiju u nogu.On se sta toliko derat i beštimavat ka stoka,da mu je mater omar izletila i opalila trisku i meni i njemu.......virovali ili ne ...od tada on sa menon ne priča.Gledan sad zapanjeno,sriča očale na faci,i čudin se sama sebi,šta san u njemu onda vidila,a majke ti kakav je ispa.....sto puta san ispala bolja i šesnija od njega.

Ma mi ga isto malo ža......njega ili mene..ne znan.....posta je tajkun....