Pomesana prokleta osjecanja

Dok sedim sad u ove kasne sate u mojoj tamnoj sobi i tiho slusam muziku...sjecanja me vode negde unazad...Resila sam bar na ovakav neki nacin da ih malo proteram od mene,jer ne znam vise kako da to uradim,a sve sam pokusala...Umesto da nestanu,oni su urezani u mojoj glavi,nikako da izblede bar malo,malo da me puste na miru da mogu da dodjem sebe i budem ona stara kao sto sam bila nekad...Da, ta sjecanja koja sam zamrzela kao nista drugo na ovom svetu...prate me,progone me...i na javu i u snu...ujutro i uvece...kad sam s drustvom i kad nisam!Teraju me da uradim neke stvari koje naprave da se nemogu ni sama prepoznati.Pitam se dokle,dokle ce da bude ovako?Stezu me tih osjecanja... ne daju mi bar malo da se ne secam svega toga... oni osjecaji koji nisam nikada ocekivala,nikada se nadala da se dogode,plasim se da ce to tako i ostati.Ponekad dodje mi da vrisnem,duboko u sebi da me niko ne bude cuo,kao sto sam to i uvek tako radila,ali sta vredi kad znam da vratice se opet...i opet....I OPET.To samo ja znam,samo ja osjecam,samo ja patim...jer je negde na dnu u meni.  I nikada se nece promeniti!!!!

Edited by sofi-mk, 2013-12-11 03:08:40

Edited by sofi-mk, 2013-12-11 03:11:39